Антибиограм, познат и као Тест антимикробне осетљивости (ТСА), је испитивање способно за одређивање осетљивости бактерија на антибиотике и може указати лекару на који је антибиотик највише препоручен да лечи пацијентову инфекцију.
Обично се овај тест врши у комбинацији са културом секрета, као што је крв (култура крви) или урин (култура урина), на пример, јер је то тест који идентификује да ли постоји инфекција и који је микроорганизам одговоран за то. Разумети како је уроцултура уцињена како би се идентификовала инфекција уринарног тракта.
Како је антибиотограм извршен?
За извођење антибиограма, доктор ће затражити сакупљање биолошких материјала као што су крв, урин, пљувачка, флегм, фекалија или ћелије органа контаминиране бактеријама. Затим, ови узорци се шаљу у микробиолошку лабораторију која ће анализирати материјал кроз микроскоп и покушати да узгаја бактерије у агарском медију, врсту материјала који даје предност расту ових микроорганизама.
Након што бактерија расте у медијуму за културу, изводи се антибиотограм који се може урадити кроз два процеса:
- Антибиограм са агар дифузијом : у овој процедури налазе се мали дискови папира који садрже различите антибиотике у плочи где расте бактерија. После неколико сати примећује се да ли је раст бактерија у завојима дискова и у одсуству раст бактерија откривен који је најпогоднији антибиотик.
- Антибиотик заснован на разблаживању : у овој процедури постоји контејнер са неколико разблажења антибиотика у различитим дозама, где се постављају бактерије које треба анализирати. У контејнеру у којој није било бактеријског раста, тачна је доза антибиотика.
Тренутно постоји аутоматизовани антибиотограм у коме се резултат добија путем рачунарске опреме која потврђује ефекат антибиотика на бактерије и указује на најбоље третирање за лечење инфекције.
Како интерпретирати резултат
Резултат антибиотика може потрајати до око 3 до 5 дана, а добија се анализом ефекта антибиотика на бактеријски раст. Антибиотик који инхибира раст бактерија је индициран да лечи инфекцију, али ако расте бактерија и антибиотици немају ефекта, указује на то да бактерија није осјетљива на тај антибиотик.
Веома чест пример је антибиотограм који се изводи за уринарне инфекције. Е. цоли је један од главних узрока инфекције уринарног тракта, ау већини случајева антибиограм идентификује да је ова бактерија осетљива на антибиотике као што су фосфомицин, нитрофурантоин, амоксицилин са клавулонатом, норфлоксацин или ципрофлоксацин, на пример.
Због тога лекарима често није потребан резултат овог теста за почетак лечења. Међутим, пошто се бактерије могу модификовати, у случају сумње, само антибиотик може потврдити најефикасније антибиотике. Сазнајте више о инфекцијама које бактерија Е. цоли може изазвати и како идентификовати симптоме.
Зашто је неопходно идентификовати тачан антибиотик?
Употреба антибиотика која није тачна за микроорганизам може изазвати проблеме јер може делимично лијечити инфекцију и проузроковати постојанију и тешку лијечење инфекције.
Из тог разлога, веома је важно да не користите антибиотике без савета доктора и непотребно, јер би ово на крају могло одабрати бактерије отпорније на антибиотике, смањивши опције лијекова за борбу против инфекција. Сазнајте како непримјерена употреба антибиотика доводи до супербугова.
